ПРАВНИ АСПЕКТИ ТРАНС(С)ЕКСУАЛИТЕТА

Транссексуалитет се у науци дефинише као екстремни облик полне дисфорије - неподударности полног идентитета и полне улоге са биолошким полом у датом случају. Наука је доказала да транссексуалност није питање животног избора, нити се ради о менталној болести, већ је ријеч о тзв. интерсексуалном поремећају који кулминира у настојању да се изврши операција промјене пола у конкретном случају. Када се овом проблему приступи са правног аспекта, неколико питања се издваја у први план - принцип непромјенљивости пола, правне претпоставке за промјену пола, промјена грађанског статуса, те транссексуалитет посматран кроз призму брака у смислу његових услова за пуноважност. Наведено, недвосмислено упућује на предмет нашег истраживања, а то је: услови, поступак и надлежност за промјену пола, промјена пола и право на планирање породице, транссексуалитет и брак (питање истовјетности/различитости полова са аспекта пуноважности брака, хетеросексуални или хомосексуални брак/животна заједница - правно уређење и правнa дејства). Иако су од прве хируршке интервенције промјене пола прошле деценије и иако се број транссексуалних особа сваким даном повећава, овој проблематици се и даље приступа са извјесном резервом и незаинтересованошћу када је у питању правно нормирање. Приликом израде рада примјењивали смо: нормативни метод, упоредно-правни метод, друге методе које се примјењују и у другим друштвеним наукама (анализа, синтеза, индукција, дедукција), а све у циљу указивања на озбиљност и потребу правног уређења овог проблема, све актуелнијег у друштву 21.вијека.