Rodno balansirana podrška roditeljstvu: percepcija očeva o podršci iz zdravstvenog sistema

Istraživanja dokazuju da uključenost očeva doprinosi razvoju deteta, kvalitetu majčinog roditeljstva, te funkcionalnosti cele porodice. Ipak, postoji značajna diskrepanca između onog što nauka nudi kao usmerenje za kvalitetnije staranje o deci i prakse podrške. Zdravstveni sistem je kontekst u kom se veštine kvalitetnog staranja mogu podržati od prvog dana, kod oba roditelja. Ovo istraživanje ima cilj da opiše iskustvo očeva vezano za podršku koju dobijaju iz zdravstvenog sistema. U istraživanju je učestvovalo 367 očeva (prosečan uzrast 37 godina; uzrast najstarijeg deteta 58 meseci). Najveći broj očeva je zaposlen (94,8%) i ima završenu srednju školu (42,2%) ili fakultetsko obrazovanje (42,2%). Profesionalci iz zdravstvenog sistema se retko prepoznaju kao izvor podrške. Tokom praćenja trudnoće otac gotovo nikad nije pozvan na kontrole, a razvoj bebe i uloga oca nisu tema razgovora. Pedijatri očeve pozivaju češće, ali i dalje 50% očeva izveštava da nije nikada pozvano na kontrole u pedijatrijskom savetovalištu. Patronažne sestre se prepoznaju kao resurs i posete se često (43,5%) planiraju u vreme kada je otac prisutan. Ipak, vidljive su statistički značajne razlike u podršci koju tokom poseta dobijaju majke i očevi u svim aspektima podrške brizi o bebama, građenju veština interakcije sa bebom i  razgovoru o kompetentnosti i osećanjima vezanim za roditeljstvo.